Џанан буљук-баша и Ракоција (Загорје) 0001    Два везира зиму зимовала 0002    У Отоци ниже Темишвара, 0003    Авди Паша, Сеидија с њиме. 0004    Авди Паша земљом управљаше, 0005    Сеидија мухафезу чува 0006    С дван’ест хиљад убојите војске. 0007    А кад зиме половина била, 0008    Навалила од Ердеља раја 0009    И пред њима два царева кнеза, 0010    Вукашине и кнез Томашине. 0011    Како дошли, одмах процвиљели: 0012    „Аман, аман, два царска везира, 0013    Што дурасмо више не моремо 0014    Од зулума и од зулумћара, 0015    Од ђидије Ракоције краља! 0016    Често дигне убојиту војску, 0017    Па удари нама до Ердеља, 0018    Одведе нам коња за јахања, 0019    И отјера вола од орања, 0020    Још отјера краве од телаца, 0021    И бијеле овце од јањаца, 0022    Пос’јече нам момка за женидбу, 0023    А одведе цуру кукавицу, 0024    Кукавицу цуру на удају. 0025    Стоји бука нејаких телаца, 0026    Стоји блека малених јањаца 0027    Кукњавина старијех мајака, 0028    Од јада се слушати не може. 0029    Једна раја, а два господара: 0030    Виш’ ми ’вако живјет не моремо. 0031    Ја аману гледајте дермана, 0032    Скините нам Ракоцију с врата, 0033    Ја нам дајте буџак земље празне 0034    Гдје с можемо тужни иселити, 0035    А старину своју оставити; 0036    Ја л’ ћемо се одметнути листом, 0037    Осјећ царске гроше и хараче, 0038    А на цара пушку окренути, 0039    Ракоц’ји се краљу поклонити, 0040    Да не таре по Ердељу наске.” 0041    Кад то чула два царска везира, 0042    Шта говори од Ердеља раја, 0043    И пред њима два царева кнеза 0044    Овако су њима говорили: 0045    „Сабур мало од Ердеља рајо, 0046    Писаћемо Ракоцији краљу, 0047    Нек се васке и Ердеља прође, 0048    Нек на миру не замеће кавгу. 0049    Ако л’ с’ васке оканити не ће, 0050    Цар с краљевством њег ће раставити.” 0051    Мучи раја ко зелена трава, 0052    Па се јадна до Ердеља врати, 0053    И пред њима два царева кнеза. 0054    Ондар паше в’јећу учиниле, 0055    А по в’јећи наму начиниле, 0056    Опремили Ракоцији краљу: 0057    „Чујеш наске Ракоција краље! 0058    Ти се врага и Ердеља прођи, 0059    Не тари нам по Ердељу раје, 0060    Јер је нама раја додијала, 0061    Све тужећи и на те плачући, 0062    Да си њима додијао љуто, 0063    Да их тареш по Ердељу често, 0064    С’јечеш момке, а водиш дјевојке, 0065    Одгониш им краве од телаца 0066    И бијеле овце од јањаца, 0067    И одводиш коње од јахања, 0068    И волове њима од орања. 0069    Ако ли се оканити не ћеш, 0070    Крвав ћемо махзар начинити, 0071    И у Стамбол цару опремити. 0072    Цар ће нама силну послат војску, 0073    Са градова од боја топове, 0074    Уз топове кувет и џебхану, 0075    И уз војску тајин и захиру 0076    Кад нам војска Темишвару сиђе, 0077    И ми ћемо нашу јамит војску, 0078    На Ердељу прећи међу царску, 0079    И на твоју земљу ударити, 0080    Са столице тебе покренути, 0081    Гонити те до Јабуке младе, 0082    А отале до Јабуке старе, 0083    Па отале до Каралимана, 0084    До Лимана и мора сињега, 0085    У сиње те море потопити, 0086    Оли тебе жива ухватити, 0087    На пешкеш те цару отпремити. 0088    Цар ће тебе у зиндан метнути, 0089    Никад жарког сунца видјет не ћеш, 0090    Никад сунца а никад мјесеца, 0091    Камо л’ љета и бијела дана.” 0092    А кад нама ситна долазила 0093    Ракоцији на бијеле руке, 0094    И видио шта му ситна пише, 0095    Одмах ситан мандат начинио. 0096    У Отоку пашам’ опремио, 0097    У мандату ’вако говорио: 0098    „Авди паша и ти Сеидија, 0099    Ја сам књигу вашу разумио, 0100    И видио да сте полудјели. 0101    Не бојим се цара од Стамбола, 0102    Ни његове силовите војске, 0103    Ни вас, паше, ни других везира. 0104    Кога сам се до данас плашио, 0105    Тога данас у Стамболу нема, 0106    Што код цара има поглавица, 0107    То су данас моји пријатељи. 0108    Него чујте, два царска везира, 0109    Не реците, да је пријевара: 0110    Док нам љето, Ђурђев данак дође, 0111    Ја ћу седам подигнути краља 0112    И Милицу најјачу краљицу. 0113    Кад изведем војску на тромеђу, 0114    Туд’јер међу царску хоћу прећи, 0115    И на Ердељ вама ударити, 0116    Ухватити вам дван’ест хиљад раје, 0117    Половину метнут у солдате, 0118    Половини казме дохватити, 0119    Нек пред војском трапе метеризе, 0120    Па отален протурити војску 0121    Под Темишвар, на поље Орлово, 0122    Туј оплести од боја кошеве, 0123    На кошеве метнути топове, 0124    Из топова ваш Темишвар тући, 0125    Док порушим куле и бедеме, 0126    И прихватим вашег Темишвара, 0127    Вас двојицу живих ухватити, 0128    На сваке вас муке ударати, 0129    Док пуштате на мукама душе; 0130    Те отален протурити војску, 0131    Војску водит а топове вући 0132    Редом царске све градове тући, 0133    Прихватити Тулчу и Хамеда, 0134    Ибраила и града Смаила, 0135    И прихватит Бендер и Хотина 0136    И Озију насред царевине; 0137    То су кључи од вашег Стамбола 0138    Од Букреша до Дунава доћи, 0139    На Дунаву тумбас претурити, 0140    На тумбасу војску преводити; 0141    Док ја земљу Руменију пређем, 0142    Туде своју војску осидрити, 0143    А сићани мандат начинити, 0144    Спремити га до Стамбола града, 0145    До вашега цара ал’ Османа, 0146    Нека царе пртља из Стамбола, 0147    Нека земљи иде Арабији, 0148    Нек он иде Мећи и Медини. 0149    Оклена су постанули Турци, 0150    И које је Турска дједовина, 0151    А Стамбол је моја дједовина, 0152    Дједовина Константиновина. 0153    Константин је Стамбол начинио. 0154    Пр’јеваром га Турци прихватили, 0155    Константина цара погубили” — 0156    Кад везирим’ таки мандат дође, 0157    И видјеше два везира царска, 0158    Шта им мандат Ракоцијин каже, 0159    По мандату писмо начинили, 0160    И уз писмо мандат приложили, 0161    Те у Стамбол цару опремили. 0162    Писмо дошло мухур сахибији 0163    И са писмом мандат Ракоцијин. 0164    Писмо сакри мухур сахибија 0165    Писмо сакри, а цару не каза. 0166    За тим мало повремило вр’јеме, 0167    Док се љута зима преломила, 0168    Премаљеће топло промолило. 0169    Опреми се Ракоција краље, 0170    Право иде зенђил Петрисбургу, 0171    До Милице московске краљице. 0172    Краљици се смјерно поклонио, 0173    И ’вако је л’јепо замолио: 0174    „Мајко наша московска краљице! 0175    Већ су нама додијали Турци, 0176    Многу замљу нашу прихватили, 0177    И сибијан на зор истурчили, 0178    Све првљенце наше исијекли 0179    Од Стамбола до б’јела Будима, 0180    Што год их је по градовим’ било. 0181    Сад је вр’јеме мила мајко наша 0182    Војску дигнут, с Турцим ратовати, 0183    Од њих земљу нашу повратити 0184    Још ћу ићи Бечу бијелому, 0185    У Францеску и земљу Инглеску 0186    И зенђилој земљи Италији; 0187    Још ћу краљу алеманском доћи, 0188    Сваком редом пољубити руку, 0189    И свакога л’јепо замолити, 0190    Да заједно подигнемо војску, 0191    Да заједно с Турцим ратујемо, 0192    Из Европе њихе истјерамо, 0193    Краљевине старе исправимо.” 0194    Ондар вели московска краљица: 0195    „Бе аферим Ракоција краље, 0196    Кад си тертиб таки учинио, 0197    И мени се јеси потежио, 0198    Ја ћу војску своју подигнути 0199    И заједно с тобом војевати. 0200    Не ће ли нам Бог помоћи јаки, 0201    Да ми турску силу саломимо, 0202    Из Европе њихе истјерамо 0203    Него сине, Ракоција краље, 0204    Пођи Бечу а пођи Лондону, 0205    И Паризу францескоме граду, 0206    Пођи зенђил земљи Италији, 0207    И отиђи алеманском краљу, 0208    Свакоме ћеш поздрав понијети, 0209    И свакоме редом казивати, 0210    Да ја одсад веће купим војску, 0211    Да поправљам кола и топове, 0212    Да сабирам храну и џебхану, 0213    Да се спремам с Турцим ратовати.” 0214    Кад то чуо Ракоција краље, 0215    Пред краљицом земљу пољубио, 0216    Па се натраг из одаје врати; 0217    Оде право Бечу бијеломе. 0218    А кад Бечу и ћесару дође, 0219    Пред ћесара исходио махом, 0220    Ћесару се ниско поклонио, 0221    И његову руку пољубио. 0222    А пита га од Беча ћесаре: 0223    „Драги сине Ракоција краље, 0224    За што си се мени потежио, 0225    За што л’ Бечу моме долазио?” 0226    А вели му Ракоција краље: 0227    „Ја се теби јесам потежио, 0228    И твом, круно, Бечу долазио, 0229    Ево право из земље Русије, 0230    Од свијетле Милице краљице. 0231    Да ми војску и топове дадеш, 0232    На топове кувет и џебану, 0233    А на војску тајин и захиру; 0234    Да ми беглук-регементу дадеш. 0235    И са Беча три топа велика, 0236    Дели Купу и дели Маргету 0237    И Зеленка топа великога, 0238    Који ждеру по пет ока праха, 0239    Ђунле оке тридес’т и четири, 0240    Што ваљају по темељу куле, 0241    У градова руше бедемове, 0242    Да идемо с Турцим’ ратовати. 0243    Већ Милица своју купи војску, 0244    И она ће с нама полазити. 0245    И теби је поздрав опремила, 0246    Да ти с нама на Турћију пођеш, 0247    Не би ли нам Бог помого јаки, 0248    Да ми турску силу саломимо, 0249    Из Европе њихе истјерамо.” — 0250    А вели му од Беча ћесаре: 0251    „Аја богме Ракоција краље, 0252    Не дам теби војске ни топова, 0253    Ти ћеш моју војску позобати, 0254    Топове ми јесир учинити; 0255    Није ласно с Турцим’ ратовати, 0256    Ни од њихе градове примати, 0257    Јер су Турци у боју јунаци. 0258    Ја се бојим силе и Турака, 0259    Да мом Бечу не ће долазити, 0260    И у Бечу мене погубити, 0261    Као што су Стамбол прихватили, 0262    Константина цара погубили, 0263    Константина насред Цариграда, 0264    А Лазара на пољу Косову, 0265    Два велика царства прихватили, 0266    Једно грчко а друго је српско, 0267    И неколико тужних краљевина, 0268    Равну Босну и Херцеговину, 0269    И питому земљу Унгарију, 0270    Од Стамбола до Будима б’јела; 0271    Свагдје су се Турци населили, 0272    И градове тврде начинили.” — 0273    Кад то чуо Ракоција краље, 0274    Ондар круни ’вако бесједио: 0275    „Св’јетла круно од Беча ћесаре, 0276    Што се тако плашиш од Турака? 0277    Сад је вакат дошо и вријеме, 0278    Да моремо с Турцим ратовати, 0279    Из Европе њихе истјерати. 0280    Ја ћу ићи бијелу Паризу, 0281    Па Инглезу и ал’манском краљу, 0282    Ићи хоћу зенђил Италији, 0283    Све ћу редом краље позивати, 0284    И сваки се хоће подигнути, 0285    И повести војску и топове, 0286    Да идемо с Турцим’ ратовати, 0287    Јера мира нигда нама нема, 0288    Докле год су у Европи Турци.” — 0289    Кад то чуо од Беча ћесаре, 0290    Ракоцији ’вако говорио; 0291    „Добро да је Ракоција краље, 0292    Учиниш ли ко што мени кажеш, 0293    Па Инглеска пође и Францеска, 0294    И дигне се зенђил Италија; 0295    Ако пође алемански краље, 0296    Тад ћу и ја своју спремит војску, 0297    И спремити од боја топове, 0298    Са топов’ма кувет и џебхану 0299    И са војском тајин и захиру.” — 0300    Ракоција кад уграби ваду, 0301    Што учини од Беча ћесаре, 0302    Преклони се, оде из одаје, 0303    Право иде инглескоме краљу, 0304    Инглескоме па и францескоме, 0305    И походи зенђил Италију, 0306    Аламанском краљу доходио. 0307    Свију редом јесте походио. 0308    Ракоцију сви су послушали, 0309    Сви се дигли и повели војску. 0310    Док су краљи војску саставили, 0311    На тромеђи крај Ердеља равна. 0312    Кад се саста до све седам краља, 0313    И Милица московска краљица. 0314    Туј ноћили и л’јепо им било. 0315    Кад свануло и сунце грануло, 0316    Подиже се са тромеђе војска, 0317    Широм иде низ земљу ердељску 0318    По Ердељу хвата рају царску, 0319    Што је младо мећу у солдате, 0320    Што је старо мећу у иргате, 0321    Дају њима казме и лопате, 0322    Да пред војском трапе метеризе. 0323    Војска сиде на поље Орлово, 0324    На Орлово ниже Темишвара. 0325    Како краљи на Орлово пали, 0326    Силовиту војску усидрили, 0327    А сићану наму начинили, 0328    У Темишвар пашам’ опремили, 0329    Авди паши, Сеидији с њиме, 0330    Овако им јесу бесједили: 0331    „Ви везири, цареви већили 0332    Брже кључе од царева града, 0333    Видите ли силе и ордије, 0334    И нашијех баљемез топова! 0335    Да ми с вама бојак не чинимо, 0336    Да не гине сибјан и фукара! 0337    Ако л’ кључе опремит не ћете, 0338    Наша војска и наши топови 0339    Град ће вама брзо порушити, 0340    Вас двојицу живе ухватити, 0341    На тешке вас муке ударати, 0342    Док пуштате на мукама душе.” — 0343    А кад пашам’ писмо долазило, 0344    И видјела два царска везира, 0345    Шта им краљи са Орлова пишу, 0346    Тад зарече паша Сеидија: 0347    „Авди паша мој по Богу брате, 0348    Сад што ћемо од живота свога? 0349    Али ћемо кључе опремити 0350    Од царева града Темишвара, 0351    Ал с’ душманим’ учинити кавгу, 0352    Па што нама Бог и срећа даде?” 0353    Авди паша ’вако бесједио: 0354    „Сеидија царева газијо, 0355    Није лако кључе опремити 0356    Од царева Темишвара града, 0357    А мука је и учинит кавгу 0358    Са душманском силом и ордијом. 0359    Није шала, нит је војска мала, 0360    Него брате до све седам краља 0361    На Орлову пољу зеленоме, 0362    Усидрили силовиту војску, 0363    Наперили баљемез топове. 0364    Нег да аман-писмо начинимо 0365    На Орлово краљим’ опремимо, 0366    Да од краља ишћемо амана, 0367    Драги брате, један мјесец дана, 0368    Да пртљамо турскога сибјана, 0369    Из царскога града Темишвара 0370    Ако краљи нам дају амана. 0371    Да ми крвав махзар начинимо 0372    На њ јетимске руке притиснемо, 0373    Да спремимо до Стамбола града, 0374    До нашега тахта и девлета, 0375    Да ишћемо војску и индата; 0376    Цар ће нама индат учинити, 0377    И велику војску опремити, 0378    Душманима кахар учинити, 0379    Царевину своју причувати.” — 0380    То рекоше, па се послушаше, 0381    Брже аман-писмо начинише, 0382    На Орлово краљим’ опремише. 0383    А кад писмо краљевима дође, 0384    И видјеше шта им писмо пише, 0385    Одмах друго пашам’ повратише 0386    Дадоше им тврдога амана, 0387    Драги брате, мјесец и по дана, 0388    Кад везири аман испросили, 0389    Одмах крвав махзар начинили, 0390    На њ јетимске руке ударили, 0391    У махзару, вако бесједили: 0392    „Султан царе огријано сунце, 0393    Сунце сјаје по свему свијету, 0394    А ти царе по свом мемлећету. 0395    Прије смо ти писмо оправили 0396    Са мандатом Ракоције краља, 0397    Да ти видиш шта нам ђида пише. 0398    Ево сада јада изненада, 0399    Синоћ дође до све седам краља 0400    На Орлово ниже Темишвара, 0401    Доведоше силовиту војску, 0402    Довукоше бељемез топове 0403    Ердељ су ти, царе прихватили, 0404    По Ердељу рају погазили, 0405    А нама су наму опремили, 0406    Од твог града кључе затражили. 0407    Ми од њихке аман заискали, 0408    У амана један мјесец дана, 0409    Да пртљамо свога сибијана 0410    Из твог, царе, града Темишвара. 0411    Краљи нама дадоше амана, 0412    Султан царе, мјесец и по дана. 0413    Брже индат, огријано сунце, 0414    Ти причувај својијех градова, 0415    И у њима нашега сибјана!” 0416    Махзар даше лахку татарину, 0417    И’ вако му паше бесједише: 0418    „Брже гони, царски татарине 0419    До Стамбола коња мензилскога, 0420    А кад тахту сиђеш и Стамболу, 0421    Не дај махзар никоме у руке, 0422    Него самом цару честитоме. 0423    Још ти цару наустице кажи, 0424    Кол’ко има на Орлову војске 0425    И краљскијех баљемез топова, 0426    И у ком смо халу и ахвалу, 0427    Како л’ сибјан по кућама цвили.” 0428    А кад татар махзар прихватио 0429    И мензилског коња поклопио, 0430    Татар хукну суруџија викну, 0431    А пуче му плетена канџија, 0432    А под њима коњи полетјеше. 0433    Често своје коње мијењаше, 0434    Док Стамболу граду сиходише. 0435    У л’јепа су доба долазили, 0436    Баш у петак мало прије подне, 0437    Кад полази султан у џамију. 0438    Татар гони коња мензилскога 0439    Врло брзо ситнијем сокаком, 0440    Док опази алај и везире, 0441    Гдје полазе од царских сараја, 0442    Који прате цара у џамију. 0443    Махом видје цара честитога. 0444    Гдје он јаше ата зеленога, 0445    Око њега млађахни чауши, 0446    У рукам’ им сребрни чугељи, 0447    И пред њима царски чаушбаша, 0448    Голу носи у рукума ћорду. 0449    За њим иду четири џелата 0450    Мрка т’јела, крвавих очију, 0451    Сваки носи палу посјеклицу, 0452    Сваки гледа, кога ће посјећи. 0453    А кад татар цара опазио, 0454    Из њедара махзар извадио, 0455    Право цару појури мензила, 0456    А повика из грла бијела : 0457    „Аман царе, иза горе сунце, 0458    Басти ђаур, оде царевина, 0459    Сваки мулућ учинио сулућ, 0460    На Орлово војску истурио, 0461    На Орлово ниже Темишвара, 0462    Туј је царе до све седам краља, 0463    И Милица московска краљица. 0464    Ердељ земљу твоју прихватили, 0465    Јадну рају ногам погазили.” 0466    Кад се цару примакнуо близу, 0467    Дочекаше млађахни чауши 0468    Са својијем сребреним чугељим’, 0469    Да поврате натраг татарина. 0470    Али татар да се врати не ће, 0471    Нек потегне татарску канџију, 0472    На којој су четири шибала, 0473    На свакоме зрно од пиринча. 0474    Ког чауша њоме удараше, 0475    Са црном га земљом састављаше. 0476    Док до цара дотјера мензила, 0477    Покучи му крвава махзара. 0478    Полетјеше четири џелата 0479    Са својијем палам’ посјеклицам’ 0480    Да пос’јеку хитра татарина 0481    Цар џелатим’ „дурум орда” викну, 0482    Сви стадоше, даље не макоше. 0483    Па он пружи своју б’јелу руку, 0484    Од татара прихвати махзара, 0485    Па га себи у њедарца гурну, 0486    И протјера ата до џамије. 0487    Џуму клања, ал се брже врати 0488    До својега тахта и сараја. 0489    Пошто сједе у своју одају, 0490    Из њедара махзар извадио, 0491    Извадио па га проучио 0492    И видио што му крвав пише. 0493    Одмах викну, диван искупио 0494    Све му лале на дивану стале, 0495    Све риџали и млади везири, 0496    Бир-туглије и ићи-туглије 0497    И велике паше уч-туглије 0498    И ич-аге и серденђеч-аге. 0499    Њима вели царе од Стамбола: 0500    „Лале моје и моји риџали, 0501    Паше моје и моји везири, 0502    Кад сам пошо данас у џамију, 0503    Сретне мене лаки татарине 0504    Од бијела града Темишвара, 0505    Па ми даде крвава махзара 0506    Од два моја ферманли везира, 0507    Авди паше, Сеидије с њиме. 0508    Љуто цвиле два моја везира, 0509    Да је мулућ сулућ учинио, 0510    И на моју земљу преступио, 0511    Да је дошло до све седам краља, 0512    И Милица московска краљица 0513    На Орлову ниже Темишвара, 0514    И довели силовиту војску, 0515    И довукли од боја топове, 0516    На Орлову војску усидрили, 0517    Под топове оплели кошеве; 0518    Да су Ердељ земљу поробили, 0519    Јадну моју рају прегазили; 0520    Да с’ од Влаха узели амана, 0521    Паше моје мјесец и по дана, 0522    Да пртљају из града сибјана; 0523    Индат ишћу брже Темишвару. 0524    Сад што ћемо моје лале драге, 0525    Како ћемо војску подигнути, 0526    Темишвару индат учинити, 0527    Царевину моју причувати, 0528    И душмане кахар учинити? 0529    Који ће се тога прихватити, 0530    Да му дадем по мухура свога, 0531    Да он буде сераскер пред војском, 0532    Да он ради како њему драго?” 0533    Онда паша Дурмишлија викну: 0534    „Султан царе иза горе сунце, 0535    Дај ти мени по мухура свога, 0536    Муавина шехислама твога, 0537    Ја ћу бити сераскер пред војском, 0538    Ја ћу дигнут твоју царевину, 0539    Душманина кахар учинити 0540    Царевину твоју причувати.” 0541    На то рече Хасан паша ћоро: 0542    „Подај царе мухур Дурмишлији, 0543    Муавина шехислама твога 0544    Они ће ти царство сачувати, 0545    Душманина кахар учинити.” — 0546    А док неко из буџака викну: 0547    „Султан царе свечево кољено, 0548    Подај мухур паши Дурмишлији, 0549    Бијел Стамбол Ракоцији краљу! 0550    Муртатин је очињег ми вида, 0551    Са царством ће тебе раставити 0552    Све градове твоје распродати, 0553    Султан царе у душманске руке!” 0554    Боже мио ко би оно био, 0555    Што но тако из буџака викну? 0556    То бијаше Мехмед паша стари, 0557    Зет милосни цара од Стамбола. 0558    На то викну већина везира: 0559    „Онако је, царе од Стамбола, 0560    Ко што каже Мехмед паша стари.” — 0561    Онда царе у дивану викну: 0562    „Лало моја Мехмед паша стари, 0563    Лало моја примакни се амо, 0564    Да ми пашу кахримана кажеш, 0565    Ко ће бити сераскер пред војском 0566    И пред моју уљећ царевину, 0567    Душманина кахар учинити, 0568    Царство моје, лало, одржати?” 0569    Близу цара Мехмед паша ступи, 0570    Па му ’вако стаде бесједити 0571    „Султан царе огријано сунце, 0572    Ти имадеш хоџу Ћуприлића, 0573    Ког с’ од себе скоро отиснуо, 0574    Све с муртата, да од Бога нађу, 0575    Јер су теби њега опањкали; 0576    Али хоџе у Стамболу нема, 0577    Саде њега баш у Коњи кажу, 0578    Да ј’ обуко дервишке хаљине, 0579    По текијам’ хукће с дервишима. 0580    Него брже нек се ферман пише, 0581    Ти ћеш на њег туру ударити, 0582    А ја ћу га дати татар аги, 0583    Нек га носи хоџи Ћуприлији, 0584    И још ћу му ’вако говорити: 0585    Гдје год хоџу Ћуприлију нађе, 0586    Нек му даде твојега фермана, 0587    Па га одмах дигне на мензила, 0588    С њиме иде до Стамбола б’јела 0589    По цареву брзоме емеру.” 0590    Ефендије ферман начинише, 0591    Цар на ферман туру ударио, 0592    Па га даде Мехмед паши старом. 0593    Мехмед паша ферман прихватио, 0594    У црвену свилу замотао, 0595    Па га себи у њедра турио, 0596    Па пошета из царских сараја. 0597    Стар је паша деведесет љета, 0598    Али иде при невољи брже, 0599    Док он царској мензилхани дође, 0600    Гдјено сједи пет стотин’ татара, 0601    И пред њима татар-ага царски. 0602    Мехмед паша њима селам викну, 0603    Татари му селам прихватише 0604    Испред паше на ноге скочише, 0605    Све погледа један у другога, 0606    Па се чуди један до другога, 0607    Шта је севеп Мехмед паши старом, 0608    Да он пјеше мензилхани дође. 0609    Мехмед паша татар-агу викну, 0610    Па му даде царева фермана, 0611    А овако заче бесједити: 0612    „Татар-ага, мој по Богу брате, 0613    Брже јаши коња мензилскога, 0614    Гони брже, коње м’јењај често, 0615    Док ти Коњи земљи сидеш равној. 0616    Ту ћеш наћи хоџу Ћуприлију, 0617    Подај њему царева фермана, 0618    Па га одма дигни на мензила, 0619    Поведи га до Стамбола б’јела; 0620    Ако Бог да те се амо вратиш 0621    За дванаест бијелијех дана, 0622    И доведеш хоџу Ћуприлију, 0623    Отален ћу тебе извадити 0624    Из татара најстражњијех људи, 0625    Чираком ћу тебе учинити, 0626    Чауш-агом царским начинити.” 0627    Кад то зачу царски татар-ага, 0628    По фермана у њедра турио, 0629    Половина из њедара вири, 0630    Па полетје на мермер авлију, 0631    А за њиме двије суруџије, 0632    Дели Хасан и Кара Алија, 0633    Ђено стоји вазда опремљено, 0634    Драги брате, коња пет стотина 0635    Све брзијех царскијех мензила; 0636    Татар-аги коња подмакоше. 0637    Када ага притиште мензила. 0638    Татар хукну а мензил му сукну, 0639    А за њиме суруџија викну, 0640    А пуче му плетена канџија. 0641    Ко год видје како татар прође, 0642    Свак се тому чуду зачудио, 0643    Како брзо татар ага јури. 0644    Оде татар од Стамбола б’јела, 0645    Гони брзо, коње м’јења често, 0646    Док он Коњи равној земљи дође 0647    И низ Коњу шехер ударио. 0648    Намјера га намјерила била 0649    Покрај једне бијеле текије, 0650    Из текије излазе дервиши, 0651    И међ њима хоџа Ћуприлија, 0652    Б’јеле браде зелене либаде, 0653    И на глави дугога ћулаха, 0654    На ногам’ му местве и папуче. 0655    Угледа га царски татар-ага, 0656    Чим га видје, одмах га познаде, 0657    Селам даде а мензил му стаде. 0658    Дервиши му селам прихватише, 0659    А најпосл’је хоџа Ћуприлија: 0660    „Алећ селам царски татар-ага, 0661    Какав хабер од Стамбола града?” — 0662    „Добар богме, хоџа Ћуприлићу, 0663    Ево теби бијела фермана, 0664    Од нашега цара ал Османа.” 0665    Из њедара ферман извадио, 0666    Ћуприлићу хоџи покучио, 0667    А кад хоџа ферман прихватио 0668    И цареву туру опазио, 0669    Пољубио, на чело метнуо, 0670    На ногама ферман разавио, 0671    Ферман учи, грозне сузе љева. 0672    Док је хоџа ферман проучио, 0673    Дотле Дели Хасан одлетио, 0674    Одлетио мензилхани старој, 0675    И довео четири мензила, 0676    Три су они коња пром’јенили, 0677    На четвртог хоџу подигнули. 0678    Хоџа моли татар-агу царског, 0679    Да га пушти до конака доћи, 0680    Да покупи своју одорину 0681    И ћитабе и старе фермане, 0682    Које има хоџа Ћуприлија. 0683    Татар-ага „аја богме” каже: 0684    „Ваки ми је емер од султана: 0685    Гдје гођ тебе ја у Коњи нађем, 0686    Да ти дадем царскога фермана, 0687    Да те одмах дигнем на мензила, 0688    С тобом идем до Стамбола б’јела”. 0689    Татар викну, суруџија дрекну, 0690    А пуче му плетена канџија, 0691    Полетјеше четири мензила. 0692    Ћуприлија дервишима виче: 0693    „Еј довале, браћо, халалите, 0694    Ја се каде видјет ја не видјет!” 0695    Сви дервиши редом заплакаше, 0696    Ћуприлићу дову учинише: 0697    „Хајде хоџа у сто добрих часа, 0698    Сви душмани твоји хелаћ били, 0699    Пријатељи здраво и весело!” 0700    Ну погледај царског татар-аге: 0701    Гони брзо, коње м’јења често, 0702    И за десет бијелијех дана 0703    Здраво доде до Стамбола града, 0704    И доведе хоџу Ћуприлију, 0705    До сараја цара ал Османа. 0706    Кад је татар ишо кроз сокаке, 0707    Много вико, суруџија дреко, 0708    Зачуо га Мехмед паша стари, 0709    На истигбал њему излазио, 0710    На авлији хоџу дочекао. 0711    Хоџа паши турски селам викну, 0712    Паша хоџи селам прихватио 0713    Помого му сјахат са мензила 0714    Па се они загрливши љубе. 0715    Оба стара, оба кахримана, 0716    Узеше се по бијеле руке, 0717    Право цару иду у одају. 0718    Цар риџале своје дочекао, 0719    Уз кољено себи посадио, 0720    Па он хоџу Ћуприлију пита: 0721    „Ћуприлићу лало моја права, 0722    Смијеш ли се хоџа поуздати, 0723    По мухура мога прихватити, 0724    Да уљезеш пред сву царевину, 0725    Да покупиш силовиту војску, 0726    Да је водиш до мог Темишвара, 0727    Да учиниш с душманима кавгу? 0728    Јер је мулућ сулућ учинио 0729    И велику војску изводио. 0730    Ено њега на пољу Орлову, 0731    На Орлову ниже Темишвара, 0732    Драги хоџа до све седам краља, 0733    И Милица московска краљица.” 0734    Хоџа с’ цару смјерно поклонио, 0735    И серџаду под њим пољубио, 0736    Па му ’вако стаде бесједити: 0737    „Султан царе огријано сунце, 0738    Сунце сјаје по свему свијету, 0739    А ти царе по свем мемлећету, 0740    Ја ћу ти се прихватит мухура 0741    И уљећи пред сву царевину, 0742    Силовиту војску подигнути, 0743    С душманима кавгу учинити, 0744    Ако ћеш ми изун поклонити, 0745    Што учиним у Стамболу твоме, 0746    Да ти царе препорећи не ћеш. 0747    Још кад дигнем твоју царевину, 0748    Да ћеш самном ти на сефер поћи.” 0749    Цар је хоџи ријеч поклонио, 0750    Да му ништа препорећи не ће, 0751    Да ће с њиме и на сефер поћи, 0752    И даде му по мухура свога. 0753    Кад се хоџа дограби мухура, 0754    Одмах скочи на ноге лагахне, 0755    Па под царем пољуби серџаду, 0756    И натраг се из одаје врати. 0757    За њим иде Мехмед паша стари 0758    И одоше у своје конаке. 0759    Туј су тавну ноћцу преноћили, 0760    И у јутру добро подранили; 0761    Право иду на капију царску, 0762    Искупише паше и везире, 0763    Тако редом све царске риџале, 0764    Још је хоџа емер учинио, 0765    Дођоше му четири џелата 0766    Са својијем палам’ посјеклицам’. 0767    На џелатим’ одијело страшно, 0768    Све је црном крвцом пошкрапато, 0769    Мрка лица, крвавих очију, 0770    А на више завратили брке, 0771    Све гледају кога ће посјећи. 0772    Тад је хоџа ријеч говорио 0773    „Чујете л’ ме паше и везири, 0774    И остали цареви риџали, 0775    Цар је мени ријеч поклонио, 0776    Што учиним у Стамболу б’јелу, 0777    Да ми бели препорећи не ће 0778    Да ће са мом и на сефер поћи, 0779    И дао ми по мухура свога, 0780    Да ја дижем бутун царевину, 0781    Да је водим граду Темишвару, 0782    Да учиним с душманима кавгу; 0783    Али паше и млади везири, 0784    Ви сте криви а ја бели н’јесам, 0785    Што је мулућ сулућ учинио, 0786    На Орлово војску истурио 0787    Међу вама имаде муртата, 0788    У које се мулућ поуздао, 0789    На Орлово војску истурио.” 0790    На џелате очим намигнуо; 0791    А џелати један на другога, 0792    Посјекоше пашу Дурмишлију, 0793    И до њега Хасан пашу ћора, 0794    И царева мухур сахибију, 0795    А побјеже хоџа шех-исламе, 0796    Он побјеже цару и сајванту, 0797    Право брате до царева скута, 0798    Па је цару под скут побјегао, 0799    За њим хоџа Ћуприлија трчи, 0800    Голу носи у рукама ћорду. 0801    Љуто цвили хоџа шех-исламе: 0802    „Не дај царе, мој по Богу бабо, 0803    Хоџа ће ме раставити с главом, 0804    Јер је царе памет изгубио, 0805    Хоџа не зна, шта он данас ради. 0806    Исјече ти паше и везире, 0807    Који су ти данас од потребе, 0808    А од хоџе теби фајде нема, 0809    Јер је хоџа в’ома остарио, 0810    Остарио памет изгубио.” 0811    У то паде хоџа у одају, 0812    Па повика цару од Стамбола: 0813    „Гон’ од себе хоџу шех-ислама, 0814    Муртатин је чем’ нема карара!” 0815    А повика царе од Стамбола: 0816    „Ћуприлићу лало моја права 0817    Поклони ми хоџу шех-ислама, 0818    Што сам за њим клањо у џамији!” 0819    А вели му хоџа Ћуприлићу: 0820    „Не ћу теби њега поклонити, 0821    Што ти мухур не ћу повратити, 0822    Ради с њиме како теби драго. 0823    А н’јеси л’ ми ријеч поклонио, 0824    Што учиним у Стамболу твоме, 0825    Да ми ништа препорећи не ћеш?” 0826    Ондар царе хоџу отиснуо, 0827    Ћуприлић га сабљом дочекао, 0828    И јаку му мало прихватио 0829    Са русом га главом раставио. 0830    Кад заваља глава шех-ислама, 0831    Са ње спаде каук капа златна, 0832    И око ње б’јела ахмедија, 0833    Просуше се ситне плетенице, 0834    И у њима све крсти од злата, 0835    И из јаке крсти испадоше, 0836    По царској се соби разасуше. 0837    Ондар викну хоџа Ћуприлићу: 0838    „Види царе, мој по Богу бабо, 0839    За кијем си клањо у џамији, 0840    Коме ли си есрар казивао, 0841    Ко ли ти је царство управљао?” 0842    Кад то видје царе од Стамбола, 0843    Одмах скочи ко кад не сјеђаше, 0844    Па је туд’јер јаку проклињао. 0845    С тог и данас Турци муслимани 0846    Кад клањају на својој хаљини, 0847    Вазда јаку под ноге турају. 0848    Ондар вели хоџа Ћуприлија: 0849    „Султан царе од Стамбола б’јела, 0850    Још ћеш видјет што видио н’јеси; 0851    Него са мном хајде кроз сараје!” 0852    Цар са хоџом удри кроз сараје, 0853    Док додоше до једне одаје, 0854    Гдјено сједи стара царска мајка. 0855    Кад упаде хоџа у одају, 0856    Царску мајку за руку јамио, 0857    С њезина је мјеста подигнуо, 0858    Под њом диже шиљте и серџаду, 0859    Под шиљтетом капак находио, 0860    А на капку брава од челика 0861    Брава тврда али нејма кључа, 0862    Он не може капка отворити, 0863    Него вели цару од Стамбола: 0864    „Султан царе, мој по Богу бабо, 0865    Тражи кључа покрај своје мајке!” 0866    Препаде се стара царска мајка, 0867    Из њедара кључа извадила, 0868    Па га сину своме покучила; 0869    Па га даде хоџи Ћуприлији, 0870    Хоџа тврду браву отворио, 0871    У одаји капак подигнуо, 0872    Па се мало натраг повратио, 0873    На џелата једног намакнуо, 0874    Туј посјече стару царску мајку. 0875    Цару сузе вруће ударише, 0876    А хоџа му вели Ћуприлићу: 0877    „Сабур царе мој по Богу бабо 0878    Ево видиш капак у одаји, 0879    Од њега су стрмо мердевине, 0880    Хајде са мном царе од Стамбола, 0881    Па ћеш видит што видио н’јеси, 0882    Тим ћеш своју заборавит мајку, 0883    Да је никад сажалити не ћеш”. 0884    Одмах хоџа стрмо ударио, 0885    А за њиме царе од Стамбола 0886    Док сиђоше у једну магазу, 0887    Од магазе отворише врата. 0888    Када туде начињена црква, 0889    У њој горе муме и кандиљи, 0890    Туде има двадест калуђера, 0891    Гологлавих косе рашчешљане, 0892    У рукам’ им књиге и инџили. 0893    Из мрака им хоџа ударио, 0894    Све ис’јече калуђере младе; 0895    И туд прође друга врата нађе, 0896    За њим иде царе од Стамбола. 0897    Кад је друга врата отворио 0898    Туј голему собу находио, 0899    И у соби до осам шћемлија, 0900    А на њима осам круна златних, 0901    Што је царска припремила мајка, 0902    Кад јој дође до све седам краља, 0903    На што ће их стара посадити, 0904    И чиме ће њихке даровати. 0905    Кад то виђе царе од Стамбола, 0906    Десном б’јелом одмахнуо руком, 0907    Па се одмах натраг повратио. 0908    За њим иде хоџа Чуприлићу, 0909    Стиже цара код сајвана златна, 0910    Па му ’вако вели лакрдију: 0911    „Султан царе свечево кољено, 0912    Још ћу нешто теби показати: 0913    Ходи са мном до јатака твога, 0914    До јатака хајд’ у арз одаји.” 0915    Цар са хоџом одмах ударио, 0916    Хоџа дође до јатака царског, 0917    Царски јатак с мјеста помакнуо, 0918    И под њиме капак подигнуо. 0919    Отлен сичан јолан налазили 0920    Од царскога тахта и јатака. 0921    Таман брате до мора сињега, 0922    Што с’ муртати њега ископали, 0923    Када удри до све седам краља, 0924    Како ћ’ цара с јатака јамити. 0925    У сиње га море утопити, 0926    Кад то виђе царе од Стамбола, 0927    Онда вели хоџи Ћуприлићу: 0928    „Лало моја хоџа Ћуприлија, 0929    Виш’ ни за што не ћу ја да знадем, 0930    Ради, хоџа, како теби драге!” 0931    Па се натраг у одају врати, 0932    Хоџа одмах за њим ударио, 0933    Па он нађе Мехмед пашу старог, 0934    С њиме сио па се одморио 0935    Па с’ отале оба подигоше, 0936    Право цару иду у одају, 0937    Цар их пита: „Шта је лале драге?” 0938    А хоџа му вели Ћуприлићу: 0939    „Султан царе, свечево кољено, 0940    Нек се пишу турали фермани, 0941    Да их шаљем на четири стране, 0942    Султан царе по улћету твоме, 0943    Нек се диже бутун царевина. 0944    Нека иде на поље Орлово 0945    Нек се пишу, ја ћу казивати, 0946    Куда ће се ситни опремати.” 0947    А вели му царе од Стамбола: 0948    „Чуприлићу лало моја права, 0949    Воља твоја, а твоја управа, 0950    Пиши лало, куд је теби драго!” 0951    Ондар хоџа добави ћатибе, 0952    Па је хоџа њима наредио: 0953    Најпре ферман један начини, 0954    Па га цару шаље татарскоме: 0955    „Татар царе, мој по Богу брате, 0956    Буди мени данас у јардуму, 0957    Сви мулући на ме ударили. 0958    Купи војске што год више можеш, 0959    Хајде боље на Орлово поље, 0960    И мене ћеш туде находити.” 0961    Тај опреми, други начинио. 0962    Па га посла туноскоме шаху, 0963    Цар је шаху ’вако бесједио: 0964    „Тунос шаху, мој по Богу брате, 0965    Буди мени данас у јардуму, 0966    Мулући су на ме ударили; 0967    Купи војске што год више можеш, 0968    Хајде боље на Орлово поље, 0969    И мене ћеш туде находити!” 0970    Тај опреми, трећи начинио, 0971    Па га шаље мисирском иклиму, 0972    Ахмед бегу на бијеле руке, 0973    Цар му ’вако у ферману пише: 0974    „Лало моја, мисирски амире, 0975    Који дрмаш мисирским иклимом, 0976    Брже купи силовиту војску, 0977    Брже црнце, мамене фелахе, 0978    И све беге по иклиму своме; 0979    Да си боље на Орлово поље, 0980    На Орлово ниже Темишвара! 0981    Буди мени данас у јардуму, 0982    Јер је мени за потребу тешку, 0983    Мулући су на ме ударили, 0984    Буџак земље моје присвојили!” 0985    Тај опреми, четврти се пише, 0986    Па га шаље у Анадолију, 0987    А на руке Гази Ахмед паши: 0988    „Ахмед пашо, лало моја права, 0989    Купи боље Анадолце Турке, 0990    Од Једрене баш до Коње равне 0991    И подигни с градова топове, 0992    Хајде боље на Орлово поље!” 0993    Тај опреми, а пети се пише, 0994    Па га шаље Скадру камениту, 0995    А на руке Али паши старом: 0996    „Али пашо, лало моја права; 0997    Купи брже силовиту војску, 0998    Лало моја по свој Албанији, 0999    Арнауте убојице љуте, 1000    Са градова подигни топове, 1001    Хајде боље на Орлово поље, 1002    На Орлово ниже Темишвара, 1003    Мулући су ударили на ме!” 1004    Тако редом опрема фермане, 1005    Један Шаму, а други Халепу, 1006    Један брате камену Багдаду, 1007    Све на руке својијем везирим, 1008    Сваком пише, да он војску диже, 1009    Да је води на поље Орлово, 1010    Јоште тридес’т начини фермана, 1011    Па их тридес’т дели-бега спреми, 1012    Сваког зове на поље Орлово, 1013    Јер су бези вазда сигурани, 1014    Поћ’ на војску су хиљаду друга, 1015    Све о своме трошку и хашлуку. 1016    Па најпотље ферман начинио, 1017    Ферман посла земљи Босни равној 1018    До Травника града бијелога, 1019    А на руке Џанан буљук-баши, 1020    Овако му у ферману пише: 1021    „Буљук-баша од Травника Џано, 1022    Купи брже дван’ест хиљад војске, 1023    Све Бошњака по избор јунака, 1024    Немој стара, а немој нејака, 1025    Немој, Џано у мајке јединка, 1026    Ни јединка, ни скоро женика, 1027    За киме ће заплакати мајка, 1028    Кога ли ће зажалити љуба, 1029    Хајде боље на Орлово поље, 1030    На Орлово ниже Темишвара, 1031    И мене ћеш туде налазити.” 1032    Кад Ћуприлић растури фермане, 1033    Онда пише по Стамболу војску, 1034    По Стамболу и око Стамбола, 1035    Од Једрена низ Урумелију 1036    До бијела Ниша и Видина, 1037    Сто хиљада сакупио војске 1038    И стотину опреми топова, 1039    Што ће вући на поље Орлово. 1040    И хоџа се у Стамболу спреми, 1041    Са султаном да на сефер крене. 1042    Када султан из Стамбола крену 1043    Са својијем хоџом Ћуприлијом 1044    И са војске стотину хиљада 1045    И повуче стотину топова, 1046    На Стамболу дрмнуше топови, 1047    Поклаше се курбани овнови, 1048    Фукари се многа хазна д’јели, 1049    Хоџе дове чине по џамијам’, 1050    Све запости и мушко и женско, 1051    Драги брате, старо и нејако, 1052    Рад царскога здравља и напретка; 1053    Оде војска право Темишвару. 1054    Нек цар иде с хоџом Ћуприлијом, 1055    Нек долазе остали везири, 1056    Нек доведе Темишвару војску. 1057    Да ти сада ја за Џана причам, 1058    Буљук-башу од Травника б’јела. 1059    Кад му стиго ферман од Стамбола, 1060    Од онога цара честитога, 1061    И видио шта му ферман пише, 1062    Одмах виче својега сестрића, 1063    Свог сестрића Ибру Фазлагића, 1064    Па му Џанан буљук-баша каже: 1065    „Мој сестрићу, Ибро Фазлагићу, 1066    Мени ферман из Стамбола дође, 1067    Да ја купим Бошњаке јунаке, 1068    Мој сестрићу, дван’ест хиљад’ војске, 1069    Да их водим на поље Орлово, 1070    На Орлово ниже Темишвара, 1071    Туде ћемо налазати цара 1072    Са његовом бутун царевином, 1073    Јер изишло до све седам краља, 1074    На Орлово изводили војску. 1075    Ваља џењак чинит с каурима. 1076    Нег’ сестрићу, Ибро Фазлагићу, 1077    Како ћемо војску покупити, 1078    И којом ли џадом путовати, 1079    Док сиђемо граду Темишвару?” 1080    А вели му Фазлагићу Ибро: 1081    „Мој ујаче, Џанан буљук-баша, 1082    Лако ћемо војску покупити, 1083    Сарајевском џадом путовати, 1084    Од Сарај’ва преко Вишеграда, 1085    А отале преко Биограда. 1086    Биограда и тврда Видина, 1087    Код Видина пребродит Дунаво, 1088    А отален до планине Маше, 1089    А кроз Машу право Темишвару, 1090    Брже пиши књиге шаровите, 1091    Па их шаљи по свој Босни равној, 1092    По свој Босни и Херцеговини, 1093    Све на градске младе капетане, 1094    Нека брже бирају војнике, 1095    Нек их воде до Травника б’јела«, 1096    Кад то зачу од Травника Џано, 1097    Брже нађе хоџу Шувалију, 1098    И тај ти је хоџа брез курана, 1099    Коме но је медовина драга, 1100    Ваз казује, плоске испражњује — 1101    Да му пише књиге шаровите, 1102    Да их шаље низ царске градове. 1103    Поче Џано хоџи казивати, 1104    Поче хоџа ситне књиге писат 1105    Најпрву је књигу начинио, 1106    Па је шехер Сарајеву спреми, 1107    А на руке сарајском ајану, 1108    Овако му Џано бесједио: 1109    „Побратиме сарајски ајане, 1110    Мени ферман стиже од Стамбола 1111    Од нашега цара честитога, 1112    Да ја купим дван’ест хиљад’ војске, 1113    Све Бошњака по избор јунака, 1114    Да не пишем стара ни нејака, 1115    Ни, ајане, у мајке јединка, 1116    Ни јединка ни скоро женика, 1117    За киме ће заплакати мајка, 1118    Кога ли ће зажалити љуба. 1119    Брже пиши младе Сарајлије, 1120    Па их води мени до Травника, 1121    Ваља ићи на цареву војску.” 1122    Тако редом ситне књиге пише, 1123    Па их шаље по свој Босни равној, 1124    По свој Босни и Херцеговини, 1125    Све на градске младе капетане, 1126    Све да пишу по избор јунаке 1127    Да их воде до Травника б’јела. 1128    А кад Џано књиге растурио, 1129    Па сестрићу своме говорио, 1130    Свом сестрићу Ибру Фазлагићу: 1131    „Узми мога зелена барјака, 1132    Па га носи у поље зелено, 1133    Побијте га у зелену траву, 1134    Нек се барјак на ливади вија, 1135    Нек с’ око њег силна војска збија.” 1136    Ибро тога једва дочекао, 1137    С чивилука барјак прихватио, 1138    Изнио га у поље зелено, 1139    Побио га у зелену траву. 1140    Крај барјака чадор разапео, 1141    Пред чадором коње повезао. 1142    Џано пише по Травнику војску, 1143    По Травнику и око Травника, 1144    Набодице и крвопилице. 1145    Још не прође ни петнаест дана, 1146    А скупи се силовита војска 1147    Под Травником у пољу зелену, 1148    Све Бошњака по избор јунака, 1149    Драги брате дванаест хиљада. 1150    Ни се аге ни нефери знаду, 1151    Све у срми и у суху злату, 1152    Све са добрим атим’ и парипим’. 1153    Туј не бјеше ни једног јунака, 1154    Коме но је мрско путовати. 1155    Путовати а и војевати, 1156    Већ све шенли а и све је весело, 1157    Ко да сваки иде у сватове. 1158    Кад рекоше, тад се искупише, 1159    Пође војска од Травника б’јела, 1160    И пред њоме Џанан буљук-баша, 1161    Мектерхана пред Џананом туче, 1162    Барјактар му Фазлагићу Ибро, 1163    Све по војсци лају даулбази, 1164    Прикуцују јасне пампулице, 1165    Поп’јевају турске набодице. 1166    Тако ваздан путовала војска, 1167    У Јеховцу конак учинили, 1168    А у јутро добро подранили, 1169    И тај данак здраво путовали. 1170    У Блажују на конак панули 1171    Три сахата ниже Сарајева 1172    Кад им акшам на земљу пануо, 1173    Ну да видиш Фазлагића Ибра, 1174    Иде право до чадора б’јела 1175    До чадора од Травника Џана, 1176    Па он Џану ’вако говорио: 1177    „Поглавицо, од Травника Џано, 1178    Да ти хоћеш мене послушати, 1179    Да ми нашу подигнемо војску. 1180    Кроз Сарај’во ноћас проведемо. 1181    Кад би сутра били кроз Сарај’во, 1182    С нама много младих Сарајлија, 1183    У некога останула мајка, 1184    У некога сека јединица, 1185    У некога цура заручница, 1186    У некога љуба вјереница. 1187    Хоће старе мајке заплакати, 1188    Вјеренице љубе уздисати, 1189    Заручнице цуре зажалити, 1190    Јединице секе зацвилити, 1191    Нама тадај не би бахта било, 1192    Не би бахта било ни напретка.” — 1193    Кад то зачу Џанан буљук-баша, 1194    Свом сестрићу вели барјактару: 1195    „Бе аферим, Фазлагићу Ибро, 1196    Бога ми си добар за тертиба, 1197    Баш ће тебе послушати Џано! 1198    Ваља ноћас кроз Сарај’во проћи 1199    И изићи на Бакије равне, 1200    Отлен сјутра гори Романији.” — 1201    Одмах Џано пустио телале 1202    По ордији на четири стране, 1203    Да се спрема путовати војска; 1204    Ваља ноћом кроз Сарај’во проћи, 1205    Кроз Сарај’во на Бакије равне. 1206    Док би мајка задојила синка, 1207    Сва се спреми Џананова војска, 1208    Од Блажуја Сарајеву пође, 1209    До по ноћи Сарајево прође, 1210    И изиђе на Бакије равне, 1211    На Бакије више Сарајева, 1212    Туј ноћила, рано подранила, 1213    Окренули гори Романији, 1214    Здраво прошли гору Романију, 1215    Па Гласинцу на конак панули, 1216    Туј ноћили, лијепо им било. 1217    Па шта бих вам дуго казивао, 1218    И бројио данке и конаке? 1219    Путујући конаке чинећи, 1220    Здраво дошли тврдоме Видину, 1221    Туј су тавну ноћцу преноћили 1222    И у јутру добро подранили 1223    Здраво Дунав воду прелазили, 1224    Окренули до планине Маше, 1225    Кад су били кроз планину Машу, 1226    Голема је та планина Маша, 1227    Кроз њу хода три бијела дана 1228    Нигдје села ни паланке нема, 1229    Нег с’ извиле под облаке јеле, 1230    Изнад пута саставиле гране. 1231    Око пута големо камење, 1232    По камењу порасла машина, 1233    Па се у њој накотили вуци, 1234    По јеликам налегли гаврани. 1235    Вију вуци, гракћу гавранови, 1236    Изнад пута пролијећу виле, 1237    Прекасују међедине црне, 1238    Па с’ и они у планини криве. 1239    Сваког друга туј ухвати туга, 1240    Јер је мрачно путовати страшно. 1241    Туј завика од Травника Џано: 1242    „Да нам хоће ко год запјевати, 1243    Гласовито што год жаловито, 1244    Да он наше разговори друштво!” 1245    Док запјева неко наприједа 1246    Гласовито али жаловито: 1247    „Остан’ с Богом Босно поносита, 1248    И лијепо шехер Сарајево 1249    И по њему куле и авлије, 1250    По кулама наше миле мајке, 1251    По авлијам’ лијепе дјевојке, 1252    Ми одосмо на цареву војску, 1253    Да пијемо воду заборавку, 1254    Да нас старе забораве мајке 1255    И дјевојке, наше јаранице. 1256    Ви старице наше миле мајке, 1257    Надајте се сунцу и мјесецу, 1258    Али нама нигда за вијека, 1259    Наше секе наске не жалите, 1260    Ашикујте и момке мамите, 1261    Наше љубе наске не чекајте, 1262    Не чекајте, већ се удајите! 1263    Ми ћемо се иженити амо 1264    На Орлову на пољу зелену 1265    Црном земљом и зеленом травом!” 1266    Боже мио, ко би јунак био, 1267    Што запјева тако уз планину? 1268    То бијаше Одобаша Скејо 1269    Са Бјелава из Сарај’ва равна. 1270    Кад то зачу Џанан буљук-баша, 1271    Он завика што га грло даје: 1272    „Јера тако, Одобаша Скејо 1273    Јера тако пјеваш уз планину, 1274    Те ти моје плашиш крајишнике? 1275    Мол’ се Бога за ђавола свога, 1276    Немам о што поганити руке, 1277    А ни своје крвавити ћорде, 1278    Сад бих твоју посјекао главу!” 1279    Па запјева уз планину Џано: 1280    „Чујте мене моја дјецу драга, 1281    Шта имадем жалит у Травнику! 1282    Кућа ми је плотом оплетена, 1283    А озгора сламом покривена, 1284    Три ћошета на тле посрнула, 1285    А четврто сохом подупрто, 1286    У кући ми нигдје никог нема, 1287    Ошљем једна остарјела мајка. 1288    Пред кућом ми велика сермија: 1289    Шарка квочка седмеро пилади, 1290    Коза бара са двоје јаради. 1291    Бог убио Требевић планину, 1292    Те се у њој излегао оро, 1293    Те м’ однесе квочку од пилића 1294    Те ми оста и та сиротиња! 1295    Бог убио гору Романију, 1296    Те су у њој којасили вуци, 1297    Однесоше козу од козлића, 1298    И та Џани оста сиротиња. 1299    Мајка стара сиротиња тешка, 1300    Те се мука с’ бруком разговара 1301    Мајка мука, сиротиња брука. 1302    Вел’ку сам им храну оставио, 1303    Дјецо моја, комад просенице, 1304    Шаку соли и по оке граха, 1305    Море њима бити до ораха, 1306    Док крај пута сазрију ораси, 1307    Нек се хране и ода зла бране, 1308    Док им Џанан са Орлова дође. 1309    Ако Бог, да дјецо моја драга, 1310    Те разбијем Влахе на Орлову, 1311    Биће нама ћара и шићара: 1312    Ја ћу себи доста награбити, 1313    У Травнику дворе начинити, 1314    Па се онда дјецо оженити 1315    Испод Јајца од Хасана Меме, 1316    Старој мајци порезат хаљине, 1317    Од ћетена гаће и кошуљу, 1318    Црну џоку, а фереџу уску, 1319    Фирале јој купит у Сарај’ву, 1320    И на главу јеменију шамску, 1321    Нек се шета по Травнику стара, 1322    С кадунама нек се разговара, 1323    Нека знаде, да сина имаде!” — 1324    Кад овако запјевао Џано, 1325    Све с’ његово насмијало друштво; 1326    Тако прошли кроз планину Машу, 1327    Кад избили према Темишвару, 1328    Ал то царе дошо из Стамбола 1329    И његова листом царевина, 1330    Паше лале и стари везири, 1331    Цар татарски и шах од Туноса, 1332    И Ахмед бег мисирски иклима, 1333    Са Арапим’ и својим Феласим’ 1334    Дошли бези дошли дери-бези, 1335    Сва се сила крај Орлова збила, 1336    Крај Орлова и крај Темишвара. 1337    С друге стране каурска ордија, 1338    Све Орлово листом притиснула: 1339    Коњ до коња, војник до војника, 1340    Капа шавка, као црна чавка, 1341    Све Орлово поље прекопато, 1342    Ископати учкат метеризи, 1343    Оплетени лугови кошеви, 1344    Наваљени на њихке топови, 1345    Окренути на четири стране, 1346    А свукуда намјештене страже. 1347    Ондар Џано своме друштву каже: 1348    „Ој Бошњаци, моји б’јели јањци, 1349    Ви дизгине коњ’ма отпуштите, 1350    А низ њедра главе објесите, 1351    Све два и два хајте упоредо, 1352    Не гледајте десно ни лијево, 1353    Тако ћемо царску војску проћи, 1354    Царску проћи, близу влашке доћи, 1355    Туде ћемо коње разјахати, 1356    А и черге своје распињати.” — 1357    Сви Бошњаци Џана послушаше, 1358    И дизгине коњма попушћаше, 1359    Низ њедарца главе оборише, 1360    Па за Џаном пољем ударише, 1361    Све два и два јашу напоредо, 1362    Нит гледају десно ни лијево. 1363    Кад удрише кроз царску ордију, 1364    Хабер паде хоџи Ћуприлићу, 1365    Да му стиже од Травника Џано 1366    И са њиме Бошњаци јунаци 1367    Хоџа иде до чадора царског, 1368    Цару каже да му Џано дође, 1369    И доведе Бошњаке јунаке. 1370    Цар изиђе из чадора свога, 1371    Да сејири Џана и Бошњаке. 1372    Џано прође круз царску ордију, 1373    Царску прође близу влашке дође. 1374    Туј Бошњаци коње одјахаше, 1375    А и своје черге разапеше. 1376    Кад је Џано ишо кроз ордију, 1377    Цар је пито хоџу Ћуприлију: 1378    „Ћуприлијо, лало моја права, 1379    Ти си мени прије казивао, 1380    Да ј’ у Босни велика фукара, 1381    Да с’ Бошњаци весели јунаци; 1382    Али види твојијех Бошњака, 1383    Сви у срми и у суху злату, 1384    Ал не иду шенли ни весело, 1385    Него, лало, сахтли невесело.” 1386    Цару вели хоџа Ћуприлија: 1387    „Султан царе, свечево кољено, 1388    Онаки је адет у Бошњака. 1389    Када пођу на цареву војску, 1390    Да се бију с динским душманином, 1391    Све продају луке и чифлуке, 1392    А у залог дају б’јеле куле, 1393    Те купују ате и рахтове 1394    И купују силах и оружје, 1395    А и себи порежу хаљине 1396    Све од срме и од суха злата. 1397    А што данас иду невесело, 1398    Далеко је Босна земља равна, 1399    Бошњацима нестануло пара, 1400    А брез пара није разговора.” — 1401    Кад то чуо царе од Стамбола, 1402    Одмах хоџи емер учинио, 1403    Те добави од Травника Џана, 1404    Даде Џану три товара блага, 1405    Да разд’јели међу Бошњацима. 1406    Кад је Џано прихватио благо 1407    И донио, друштву разд’јелио, 1408    Прочуше се Бошњаци јунаци, 1409    Све пјевају, пушке мале пале. 1410    Ћуприлић им тајин подмакнуо; 1411    Б’јела млива и дебела меса, 1412    И за коња зоби и сијена. 1413    Тако стало три четири дана, 1414    Кад је јутро једно освануло, 1415    Ћуприлић је паше искупио, 1416    Искупио паше и везире, 1417    Цар Татара, туноскога шаха, 1418    Ахмед бега мисирског иклима 1419    И остале царске дери-беге, 1420    И још позв’о од Травника Џана, 1421    Хоће с њима в’јећу учинити, 1422    Како ће се с каурима бити, 1423    Ко л’ ће с које стране ударити. 1424    В’јећу чине паше и везири, 1425    В’јећу чине, стављају тербите, 1426    На коју ће руку ударити, 1427    Низ Орлово, на све седам краља. 1428    Лако бише тертиб учинили, 1429    Низ Орлово краљим’ ударили, 1430    Да им није московске краљице, 1431    И њезине силовите војске. 1432    Онда вели од Травника Џано: 1433    „Чујеш мене, хоџа Ћуприлићу 1434    И остале паше и везири, 1435    Ако ћете мене послушати, 1436    Ја ћу вама тертиб поставити, 1437    Како ћемо краљим’ ударити!” 1438    А хоџа му вели Ћуприлићу: 1439    „Дедер кажи, да видимо Џано, 1440    Је л’ мунасиб, да те послушамо! 1441    А вели му од Травника Џано: 1442    „Царска лало, хоџа Ћуприлићу, 1443    Данас ср’једа, а сјутра четвртак, 1444    А у петак цар се бити неће. 1445    До суботе да се опремимо, 1446    Кад субота б’јели данак сване. 1447    Вазди мулућ иде на мулућа, 1448    Нек цар иде посред поља равна 1449    Са својијем пашам’ и везирим’, 1450    И са својом силовитом војском; 1451    Нека с десне цару иде стране 1452    Цар татарски и шах од Туноса, 1453    Нека с л’јеве цару иде стране 1454    Поглавица мисирског иклима 1455    Са својијем брзим арапима, 1456    И са својим маменим Феласим’. 1457    Још му подај триде’ст дери-бега 1458    Са њихово тридес’т хиљад’ војске, 1459    Ја ћу удрит московској краљици 1460    Са самијем Бошњацим’ јунацим’!” 1461    Кад то зачу хоџа Ћуприлија 1462    И остале паше и везири, 1463    Сви рекоше: „Бе аферим Џано! 1464    Кад си таки јунак на тертибу, 1465    Баш ћемо те, Џано, послушати, 1466    И на влахе тако ударити, 1467    Па што нама Бог и срећа даде!” 1468    То рекоше, па се разасуше; 1469    Сваки оде до чадора свога, 1470    Џано поде у своју ордију. 1471    Њега срете Фазлагићу Ибро, 1472    Па он пита од Травника Џана: 1473    „Мој даиџа, Џанан буљук-баша, 1474    Јесте л’, дајо тертиб учинили, 1475    Како ћемо удрит каурима?” 1476    Све му Џано по истини каже, 1477    Како но су тертиб учинили, 1478    Куд ће која војска ударити, 1479    Џану вели Фазлагићу Ибро: 1480    „Аја богме од Травника Џано, 1481    Туде добра ни тертиба нема, 1482    Б’јелим даном удрит на душмана; 1483    Орлово је поље в’ома равно, 1484    У земљу се Власи закопали, 1485    И топове своје утврдили, 1486    Сву ће нашу војску позобати, 1487    Царевину нашу прихватити. 1488    Нег’ ако ћеш мене послушати, 1489    Кад ти дођеш у нашу ордију, 1490    Оваки ћеш хабер доносити: 1491    Кад дан прође, мркла ноћца дође, 1492    Да ће удрит бутум царевина, 1493    Низ Орлово на све седам краља, 1494    Па ћеш нама тенбих учинити 1495    Да ми крвав пилав наставимо, 1496    Од сабаља коре изломимо, 1497    На корама да пилав сваримо. 1498    Па кад нама мркла ноћца дође 1499    Да ми крвав пилав поједемо, 1500    Па ондара да се изгрлимо, 1501    Изгрлимо па и халалимо, 1502    Па на добре коње појашемо 1503    И једнако јуриш учинимо, 1504    Мој даиџа, московској краљици. 1505    Тамна ноћца, јер нема мјесеца, 1506    Помислиће московска краљица, 1507    Да ј’ удрила бутум царевина, 1508    Своје мјесто хоће оставити 1509    И натраг се с војском потегнути, 1510    До осталих краља долазити. 1511    Остали ће краљи помислити, 1512    Да ј’ удрила бутум царевина, 1513    Дочекати московску краљицу 1514    На топове и на топракале. 1515    Међу се се Власи крдисати, 1516    Све ударат један на другога, 1517    А ја и ти, мој милостан дајо 1518    Са нашијем Бошњацим’ јунацим’, 1519    Наоколо, дајо обл’јетати, 1520    У дундаре Влахе савијати, 1521    Нек од Влаха падне више јада. 1522    Па што нама Бог и срећа даде.” 1523    Кад то зачу од Травника Џано, 1524    Свог сестрића Ибра загрлио, 1525    Загрлио па га пољубио 1526    Баш у чело међу очи црне, 1527    Гдје но ти се соколови љубе, 1528    Па му ’вако ријеч говорио: 1529    „Бе аферим, мој мио сестрићу, 1530    Мој сестрићу Ибро Фазлагићу, 1531    Кад си таки јунак на тертибу, 1532    Богме ће те послушати дајо, 1533    Па што нама Бог и срећа даде.” 1534    Тако Џано у ордију дође 1535    И донесе хабер у ордију, 1536    Као што је говорио Ибро. 1537    Одмах Џано емер учинио, 1538    Крвав војска пилав наставила, 1539    Јер се акшам бјеше примакнуо 1540    Од сабаља коре изломише, 1541    Под казаним’ ватре наложише. 1542    Кад Бошњаци пилав зготовили, 1543    Зготовили па га потрошили, 1544    Добре коње своје опремили, 1545    Брез бисага и брез кабаница 1546    Да на коњима не буде товара, 1547    Да је њима лакше ударати. 1548    Кад је ноћи треће хисе прошло, 1549    Бошњаци се туде изгрлише, 1550    Изгрлише па и халалише. 1551    Напр’јед крену од Травника Џано, 1552    А за њиме његови Бошњаци, 1553    Редом широм московској краљици 1554    Дочека их караула прва, 1555    Помакоше, стат јој не дадоше, 1556    Дочека их друга караула, 1557    Помакоше, стат јој не дадоше. 1558    Похесаби московска краљица, 1559    Да ј’ удрила бутум царевина, 1560    Па дочека од Травника Џана 1561    На топове и на топралаке. 1562    Кад јој дрмну шест стотин’ топова, 1563    Паде Џану шест хиљад’ шехита, 1564    Док утрну ватру у топова. 1565    Кад с’ топовска ватра прекинула, 1566    Тад краљица мјесто оставила, 1567    До краљева с’ војском побјегнула. 1568    И остали краљи помислише, 1569    Да ј’ удрила бутум царевина, 1570    Дочекаше Милицу краљицу 1571    И њезину небројену војску 1572    На топове и на топракале. 1573    И на живу ватру из пушака. 1574    Тамна ноћца, а нема мјесеца, 1575    Зби се думан низ поље Орлово, 1576    Све удара мулућ на мулућа. 1577    Од силе се црна земља тресе, 1578    Од брзога праха и олова 1579    И великог зора од топова, 1580    А све Џано наоколо трче, 1581    И са њиме Фазлагићу Ибро 1582    Са својим Бошњацим јунацим’ 1583    Те збијаху Влахе у дундаре, 1584    Па од Влаха више пада јада. 1585    А чуди се царе од Стамбола 1586    И остала сила и ордија, 1587    Зашто стоји јека низ Орлово, 1588    Каква л’ сила земљу напунила, 1589    Те с’ од силе црна земља тресе, 1590    Прије зоре и данице зв’језде. 1591    Сва се разби на Орлову војска, 1592    Силна војска до све седам краља 1593    И Милица московска краљица; 1594    Оставише хазну и џебхану 1595    И велике од боја топове. 1596    Кад у јутру зора заб’јељела, 1597    И даница перо помолила, 1598    Иза горе огријало сунце, 1599    Хабер паде у турску ордију, 1600    Да Бошњака на Орлову нема. 1601    Свак ту рече, да су побјегнули 1602    И цареву хазну измамили. 1603    И цар за њих Ћуприлића пита, 1604    Цару хоџа Ћуприлићу каже: 1605    „Султан царе, иза горе сунце, 1606    Бошњаци нам н’јесу побјегнули, 1607    Нег на краље ноћас ударили, 1608    С тог се ноћас црна земља тресла, 1609    Све од живе ватре из пушака, 1610    И краљевских баљемез топова. 1611    И ја мислим, иза горе сунце, 1612    Да с’ Бошњаци твоји изгинули, 1613    Ја л’ краљеве с’ мјеста помакнули.” — 1614    Док почеше хабери стизати, 1615    Да краљева на Орлову нема, 1616    Ни њихове силе ни ордије. 1617    Док свануло и сунце грануло, 1618    Седам краља Џано ухватио, 1619    Побјегла му московска краљица, 1620    Право, кажу, Петрисбургу своме. 1621    Кад је хабер цару долазио, 1622    Да краљева на Орлову нема, 1623    Собом пошо низ поље Орлово, 1624    За њим лала, хоџа Ћуприлија 1625    И остале паше и везири. 1626    Тако редом за њим иде војска, 1627    Цар прољева сузе од очију, 1628    А спомиње од Травника Џана: 1629    „Јеси ли ми погинуо Џано, 1630    Је ли твоја изгинула војска? 1631    Хеј Бошњаци, моји б’јели јањци, 1632    Гдје ви мени ноћас изгибосте, 1633    На Орлову кости остависте!” 1634    Кад цар дође метеризам’ тврдим, 1635    Гдје је била московска краљица, 1636    Ту јој нађе шест стотин’ топова, 1637    Око њихке шест хиљад’ шехита, 1638    Сви су туде, брате, изгинули, 1639    Док топовим’ ватру прекинули. 1640    Одмах царе ферман учинио, 1641    Да се брже копају шехити, 1642    До се диже хазна и џебхана, 1643    Да се дижу од боја топови, 1644    Јер све хали лежи по Орлову. 1645    Хали хазна, а хали џебхана, 1646    Хали стоји од боја топови. 1647    Док с’ уз поље коњик помолио 1648    Вас у црну а на коњу врану, 1649    Све од живе ватре поцрнио 1650    Хајде боље, да видимо, ко је! 1651    Боже мио, кој’ би јунак био? 1652    То бијаше Фазлагићу Ибро. 1653    Мио сестрић од Травника Џана. 1654    Ибро дође, дотјера гаврана 1655    И са собом он доведе краља. 1656    Дочека га хоџа Ћуприлија, 1657    Па он пита Фазлагића Ибра: 1658    „Фазлагићу, Џананов сестрићу, 1659    Је ли теби у животу дајо?” 1660    Ибро каже, да је у животу, 1661    У животу Џанан буљук-баша 1662    И да се је натраг повратио, 1663    Пошто седам краља ухватио. 1664    У ријечи гдје но и бијаху, 1665    Док с’ помоли од Травника Џано 1666    Са својијем Бошњацим’ јунацим’, 1667    С’ оно друга што му остануло, 1668    Остануло а не изгинуло, 1669    Ни грднијех рана допануло. 1670    Цар Сулејман собом Џана пита: 1671    „Мој газија, од Травника Џано, 1672    Што ти хоћеш да ја теби дадем, 1673    Хећеш, сине, Босну пашалука, 1674    Али, Џано, блага без хесаба?” 1675    А вели му од Травника Џано: 1676    „Султан царе, свечево кољено, 1677    Ја ти Босне пашалука не ћу, 1678    А не ћу ти блага без хесаба, 1679    Јер ја, царе, њ’есам за везирства, 1680    А доста сам задобио блага, 1681    Имам чиме у Босну се вратит, 1682    Имам зашто б’јеле дворе зградит, 1683    А и моји остали Бошњаци; 1684    Него хоћу, царе од Стамбола, 1685    Да ти дадеш босанским спахијам’, 1686    Што имају земље у тимарим’, 1687    Да на земљу и тапије дају, 1688    И да им се дигне тефтерхана 1689    Из Стамбола до Травника б’јела 1690    И твојијем, царе, јерликулим’ 1691    По градовим’ младим капетаним’, 1692    Да с’ улефа све у Босни даје, 1693    Да не иду до Стамбола б’јела, 1694    Да не иду и не троше благо.” — 1695    Све цар даде, што заиска Џано, 1696    Па га онда на Орлову пита, 1697    Ко је кога ухватио краља. 1698    А Џано му поче казивати: 1699    „Првога је краља ухватио 1700    Мој сестрићу, Ибро Фазлагићу, 1701    А другог је ухватио краља 1702    Бег Витковић са Гласинца равна, 1703    Трећег Копчић од бијела Дувна, 1704    А четвртог краља ухватио 1705    Каплан Халил из Дубрава равних, 1706    А петог је краља ухватио 1707    Од Горажда Сијерчић Алај-бег, 1708    Ја двојицу, царе од Стамбола.” 1709    Отале се војска расходила, 1710    Свак отишо завичају своме, 1711    А и Џано бијелу Травнику. 1712    У Травнику дворе начинио, 1713    Па се одмах Џано оженио 1714    Са Златијом лијепом дјевојком 1715    Испод Јајца од Хасана Мемца. 1716    С њоме Џано пород изродио, 1717    Двије цуре и четири сина, 1718    Најпре цуре, па онда синове, 1719    Нек се најпре цуре поудаду, 1720    Па нек онда ижени синове, 1721    Нек заове снаха не чекају, 1722    Да с’ у двору не замеће кавга.